10 mitova o dijeti zbog kojih se gojite

02/07/2014

Istina iza svake laži o dijeti koju ste bar jednom čuli.
Postoji mnogo saveta svuda oko nas o najboljem načinu da skinete kilograme – tako da ako sledite bilo koji pogrešan savet kao tačan, kilogrami mogu da se gomilaju umesto da se tope. Vreme je da odvojimo činjenice od fikcije i da konačno vidite i stvarne rezultate.

1. Mit:  Nemojte jesti posle 20 časova

Istina:  Nije bitno u koje vreme jedete, ali dnevni unos kalorija jeste.

Uprkos popularnom verovanju, hrana koju konzumiramo noću ne skladišti se automatski kao masne naslage – tako da ako sebi i uvedete određeno vreme u danu nakon kog ne jedete, to vam neće pomoći da smršate . Najbolji način da se rešite suvišnih kilograma je da pratite svoj unos kalorija tokom celog dana, bez prekoračenja broja kalorija koji vam odgovara.

Istraživanja pokazuju, međutim, da mnoge žene pola svog dnevnog unosa kalorija unesu tokom ili posle večere, a i jedenje zbog stresa igra u ovome veliku ulogu . Imajte na umu da ako uveče i noću jedete pogrešnu vrstu hrane, konkretno namirnice sa velikim količinama ugljenih hidrata i masti – mogu uticati na sporije varenje i izazvati da se prevrćete u krevetu, jer ne možete da zaspite… A  nedovoljno sna može da izazove prejedanje sutradan. To je razlog iz kog neki stručnjaci sugerišu da većinu kalorija unosimo u organizam ranije u toku dana, da najveći obrok bude na ručak, a da zatim konzumiramo lakšu večeru . Ali, ako baš želite da nešto malo “pregrizete” i posle večere, sačuvajte 150 do 200 kalorija za kasnije . Lagani obroci u stilu grčkog jogurta su savršeni za ovaj mali obrok.

2. Mit: „Light“ namirnice su bolje.

Istina: “ Light “ hrana može da sadrži manje kalorija ili masti , ali ne bez povećanja sadržaja natrijuma, šećera, hemijskih dodataka ili veštačkih zaslađivača.

Kada uporedite pravi krem sir sa verzijom “bez masti”, videćete da na nemasnoj verziji možete da “uštedite” 15 kalorija – ali zato dobijate 11 miligrama natrijuma . To možda i ne izgleda mnogo, ali svaki put unosite ga malo po malo, a previše natrijuma je glavni uzrok nadimanja. Ne samo to, jer kada ljudi doživljavaju hranu kao “light”, oni imaju tendenciju da jedu više, konzumirajući istu količinu kalorija, ili čak i veću, nego da su uzeli originalnu, ne-light verziju iste namirnice.

Najbolje je da izbegnete namirnice koje su „light “ i „bez masti“ posebno one poput sira, čipsa, sladoleda ili soka od pomorandže i umesto toga uzmete “pravu stvar” – samo u manjoj porciji. Što su sastojci prirodniji – tim bolje.

3. Mit: Možete jesti sve što želite, sve dok je to zdravo.

Istina: I zdrava hrana sadrži kalorije, šećer, natrijum i masti.

Hleb i testenine od celog zrna, orasi i puter od oraha, avokado, sušeno voće, ovsena kaša, sveže ceđeni sokovi – sve ove namirnice su zdrave, ali nisu lišene kalorija . U stvari, one sadrže prilično mnogo kalorija; samo pola avokada ima cca. 161 kaloriju, a 18 indijskih oraha cca. 163 kalorije. To znači da ne možete bezumno zaroniti kašiku u teglu putera od kikirikija samo zato što je to dobro za organizam, jer samo jedna supena kašika ove namirnice sadrži 105 kalorija. Brojanje kalorija i vođenje računa o količinama koje jedete je jako važno, čak i kada jedete zdrave namirnice.

4. Mit: Veganska ishrana automatski znači i gubitak kilograma.

Istina: Veganska hrana takođe može da sadrži “prazne kalorije”

Pomfrit, čips, čokolada, testenine ili domaći veganski Snikers – sve od ovih namirnica su veganske, ali ako se vaša ishrana svodi na njih, pogodite šta se dešava? Sigurno nećete skinuti kile, verovatnije je zapravo da ćete umesto toga dobiti na težini. Izbor da isključivo u cilju mršavljenja postanete vegan nije dobar sem ukoliko upražnjavate uravnoteženu ishranu koja sadrži puno voća, povrća, veganske izvore proteina (poput pasulja i tofua ) i integralne žitarice. I opet – budite sigurni da pratite broj unetih kalorija.

5. Mit: Vežbajte i možete jesti sve što poželite

Istina: Vaš trening verovatno ne sagori baš onoliko kalorija koliko mislite.

30  minuta trčanja umerenim tempom sagoreva samo nešto manje od 300 kalorija. Dakle, ako ste posle pojeli čizburger, pomfrit i pivo, na izgubljenih 300 uneli ste nešto preko 700 kalorija. Mršavljenje je zapravo prilično jednostavna matematika: potrebno je da sagorite ili izbacite 500 kalorija dnevno da biste skinuli pola kilograma nedeljno. Posle pomenutog trčanja i 300 kalorija koje ste njime sagoreli, i dalje vam ostaje da ukinete bar 200 kalorija iz vaše ishrane. Vežbanje bi trebalo definitivno da bude deo vašeg plana mršavljenja, ali i pored toga bi trebalo da pratite odnos sagorenih i unetih kalorija.

6. Mit: Preskakanje obroka ubrzava mršavljenje

Istina : Nejedenje zapravo usporava vaš metabolizam, pa kilograme skidate sporije.

Da bi vaš metabolizam funkcionisao kako treba, obavezno doručkujte i nastavite da jedete na svakih nekoliko sati tokom dana. Pored negativnog uticaja na vaš metabolizam, preskakanje obroka vas čini mrzovoljnim i proždrljivim, a sve to predstavlja “zeleno svetlo” za prejedanje kasnije tokom dana .

7. Mit: Jedite salate i mršavite

Istina: Iako povrće ima malo kalorija , prelivi najčešće nemaju.

Razmislite o ovome: dve šolje zelene salate ima samo 10 kalorija! Ali kada počnete sa dodavanjem feta sira (90 kalorija), oraha (93 kalorija ), rezanaca slanine (50 kalorija ) ili piletine (139 kalorija ), sušene brusnice (46 kalorija ), krutona ( 100 kalorija ), tvrdo kuvanog jajeta ( 78 kalorija ), avokada (114 kalorija) , i malo dresinga (76 kalorija) , u vaš zdrav ručak se “uguralo” čak 800 kalorija! Jesti veliku salatu jednom dnevno, za ručak ili večeru, je odličan način da regulišete težinu, jer povrće sadrži visok nivo vlakana – samo budite svesni svih tih visoko kaloričnih dodataka i preliva.

8. Mit: Ne smete da jedete ugljene hidrate, čak ni u voću.

Istina: Iako ćete možda uspeti da skinete par kilograma na početku, oni će se vratiti čim se vratite na stari način ishrane.

Ugljeni hidrati mogu zapravo pomoći u mršavljenju, ali to mora da bude prava vrsta ugljenih hidrata . Izbacite rafinirane ugljene hidrate, kao što su namirnice napravljene sa rafiniranim brašnom, i pređite na integralne žitarice kao što su smeđi pirinač i ovas, testeninu od celog zrna i voće. Ove namirnice sadrže vlakna, koja pomažu da osećaj sitosti traje duže i daju održivu energiju organizmu – što sve može da vam pomogne da trošite manje kalorija dnevno. Vlakna takođe čine da se “stvari kreću”, sprečavajući pojavu naduvenog stomaka.

9. Mit: Ishrana bez glutena uzrokuje mršavljenje

Istina: Skidanje kilograma prvenstveno je pitanje kalorija, a dosta bezglutenske hrane ima puno  kalorija.

Ako menjate svoje uobičajeno parče pice za kore napravljene od sočiva, to je još uvek ista količina kalorija, pa nećete postići da smršate. Međutim, ako znate da ste jeli tone hleba, testenine, keksa i pice i odričete se toga da biste jeli više povrća i nemasnih izvora proteina, onda je to zdrav način da regulišete težinu bezglutenskom ishranom. Izbor da jedete hranu bez glutena nije magično rešenje – još uvek je sve vezano za unos kalorija .

10. Mit: Morate da se odreknete hrane za kojom žudite.

Istina: Naprotiv, omogućavajući sebi da povremeno uživate u omiljenim ukusima, često može da zadovolji želje i da vam na taj način pomogne da skinete kilograme.

Lišavanjem sebe hrane koju želite samo ćete postići da je želite više. Kolači, čokolada, keks, pomfrit, pica, vino – ovo nisu najzdravije stvari za vas, ali ne morate ni da ih se odreknete u potpunosti. Jedna studija je pokazala da nema potrebe da se osećate kao da vam je potrebno da povećate intenzitet treninga dan posle korneta sladoleda – jer se dnevna varijansa od 600 kalorija neće toliko odraziti na vaš struk, sve dok održavate zdrav način ishrane većinu vremena. Dozvoljavanje sebi malog hira ponekad – će obuzdati želju za omiljenom hranom i sprečiti  potencijalno prejedanje vašim omiljenim namirnicama u toku ili nakon dijete.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Anti spam pitanje: *