Otkrivamo: Da li je konzervirano voće zdravo?

25/01/2015

Često se pretpostavlja da kada je u pitanju voće, sveže je i najbolje, kako u pogledu prehrambene vrednosti, tako i u pogledu ukusa. Međutim, istraživanja su pokazala da je vrlo moguće da u programu zdrave ishrane ima mesta i za konzervirano voće i da ovi proizvodi u nekim slučajevima mogu biti čak i zdravija opcija u odnosu na sveže voće sa rafova supermarketa.

Proces konzerviranja

Mnogi od nas povezuju konzervirane proizvode, uključujući i voće, sa premekanom, neukusnom i vlažnom hranom, koja se koristi samo kao poslednja alternativa.

Takođe često mislimo da konzervirano voće sadrži previše konzervansa, ili previsok nivo šećera ili soli, što sve smanjuje njegovu zdravstvenu vrednost. Međutim, proces konzerviranja voća je značajno poboljšan tokom godina, tako da ono sada duže ostaje sveže i zadržava više hranljivih vrednosti i ukusa nego ranije.

Fabrike za konzerviranje se često nalaze blizu voćnjaka i poljoprivrednih dobara na kojima se gaji voće, tako da vrlo malo vremena prolazi između branja svežeg voća i njegovog konzerviranja.

To znači da često – konzervirano voće može da sadrži i više hranljivih materija nego sveže voće, ali koje je možda putovalo na velike razdaljine, tako da je već 10 do 14 dana staro pre nego što je ušlo u prodajne lance. U zavisnosti od sezone, voće se može čuvati u hladnjačama, te tako biti i još starije. Vremenski interval protekao između berbe i prodaje može značiti veliko pogoršanje u ukusu i kvalitetu, ali i količini hranljivih materija prisutnih u svežem voću .

Konzerviranjem, sa druge strane, voće gubi neke hranljive sastojke tokom prerade koja je neophodna pre konzerviranja, ali ako je ispoštovan minimalan vremenski okvir od berbe do vremena kada plod ulazi u konzervu, hranljiva vrednost voća će ostati isti i do dve godine, što znači da voće u konzervi može često sadržati više hranljivih materija od svežeg.

Konzervirana bundeva ,na primer, može da sadrži i do tri puta veću količinu vitamina A nego sveža.

Šta je sa konzervansima?

Još jedna zajednička briga u vezi sa konzervama voća je dodavanje konzervansa. Ona je u stvari neosnovana, jer nema potrebe za dodavanjem konzervansa u konzerviranu hranu, jer sam proces konzerviranja štiti hranu od kvarenja i do dve godine.

Dodavanje soli i šećera je, sa druge strane, opravdana zabrinutost kada se ocenjuje nutritivna vrednosti konzerviranih proizvoda, iako so je samo stvarno upitna za slane konzervirane proizvode, odnosno povrće.

Iako se neki plodovi pakuju u sirupu od šećera, takođe ima i dosta vrsta voća koje se konzerviraju u sopstvenom soku, što znači da nema dodatnog šećera.

Hranljiva vrednost konzerviranog voća

Stalno se savetuje da svakodnevno jedemo što više voća, a konzervirani proizvodi mogu nam pomoći da lakše postignemo preporučeni unos. Iako neki vitamini mogu biti uništeni zbog toplote koja se koristi u procesu konzerviranja, ovi proizvodi sadrže generalno dobar nivo vitamina, ponekad čak i više nego isto voće u svežem obliku.

Vitamini

Konzervirano voće je dobar izvor vitamina A jer ovaj vitamin postaje dostupniji organizmu procesom grejanja. Vitamin C se delimično gubi kod konzerviranog voća tokom obrade, međutim i dalje ostaje sasvim razuman nivo, koji će ostati konstantan, bez obzira koliko dugo čuvate konzervu. Vitamin C u svežem voću međutim, verovatno će se brzo smanjivati tokom vremena.

Minerali i vlakana

Što se tiče minerala i vlakana, smatra se da proces konzerviranja generalno ima malo uticaja na ove komponente voća. Međutim, ako se voće oljušti ili isecka pre konzerviranja, to može uticati na nutritivne osobine.

Takođe je opšte pravilo da je nivo karotena i vitamina E sličan u svežem i konzerviranom voću i povrću.

Šećer, a time i kalorijski sadržaj konzerviranog voća može takođe biti razlog za brigu, posebno za one ljude koji paze na svoju težinu .

Konzervirano voće generalno ima više kalorija nego sveže, posebno ako se konzervira u šećernom sirupu. Za kalorijski najniže opcije, odlučite se za plodove konzervirane u prirodnom soku i ocedite što je više soka moguće pre jela, jer sok može biti koncentrisani oblik kalorija.

Konzervirano ili sveže, koje je bolje?

Iako nutritivni sastav konzerviranog voća često izgleda dobar, ako ne i bolji od svežeg voća, važno je shvatiti da će kvalitet voća varirati u različitim periodima u godini, a takođe i od puta između uzgajivača i objekata za konzerviranja.

Stoga, iako je konzerviranje prihvatljiv način za povećanje ukupnog unosa voća, kombinacija svežeg i konzerviranog voća  je najbolja za optimalno zdravlje.

Prednosti konzerviranog voća

Osim mogućih prednosti u odnosu na sveže voće koje je uskladišteno već duže vreme, konzervirano voće ima i mnogo drugih stvari koje predstavljaju prednost:

Čuvanje

Lako je držati nekoliko limenki u zadnjem delu ormara za prilike kada vam ponestane svežeg voća, a  želite da napravite brz dezert ili neku zdravu slatku poslasticu. Čak i ako ste zaboravili na njega mesecima, konzervirano voće će i dalje biti jednako dobro kao kada ste ga odložili u ostavu.

Transport

Voće je idealna užina za sladak, a zdrav kraj obroka, ali ne ostaje uvek toliko dobro kada se prevozi. Konzerviranje je zato dobra alternativa za situacije kao što su kampovi, školske užine ili izlete. Ovo može biti posebno dobro za one koji su malo nervozni u vezi sa transportom voća.

I sezonsko voće vam je dostupno tokom cele godine

Želite da napravite kolač od višanja usred zime, vreme je da se okrenemo konzervi. Konzervirani proizvodi su dostupni tokom cele godine, a verovatno će biti upakovani u sezoni kada im je i ukus i hranljiva vrednost bila na svom vrhuncu.

Nizak trošak

Sveže voće može biti skupo, zavisno od izvora i sezone, tako da konzervirano često čini i isplativiju alternativu.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Anti spam pitanje: *